Kvalitet vode za piće: Budite na oprezu!

U cevovodima mnogih farmi pilića se dešava sledeće: umesto cevovoda punog čiste vode, cevovodi vrve od raznih organizama. Ova pojava je nevidljiva golom oku, jer se dešava unutar samih cevoi. Dr Guillaume Counotte, toksikolog u Službi za zdravlje životinja (GD) u Holandiji, tačno zna šta se događa jer se prečesto susretao sa ovom situacijom. Unutar cevovoda se formira sluzav sloj. Baza se često sastoji od naslaga gvožđa ili čestica mangana. Bakterije, kvasci i plesni prianjaju za ove čestice i zatim formiraju biofilm. “Ovaj biofilm predstavlja pretnju po zdravlje pilića”,

kaže Counotte. “Životinje mogu progutati značajne količine bakterija putem vode za piće. Međutim, to nije sve. U sektoru uzgoja pilića je veoma važan redovan pregled. Naviknuti smo na unos lekova, kao što su vakcine, putem vode za piće. Biofilm u cevovodu može umanjiti efikasnost vakcina, što dovodi do toga da vakcine nisu produktivne.”

Uzroci

Problemi sa vodom za piće se primarno javljaju kada voda potiče iz privatnog izvora. Visoke koncentracije mangana i gvožđa uzrokuju ranije javljanje problema. Problemi sa kvalitetom vode se mogu javiti i kada voda potiče iz gradskog vodovoda. Problemi nastaju u farmi brojlera. Ključni faktor su visoke temperature. Za piliće, temperature su visoke ako idu preko trideset stepeni Celzijusa. Kao posledica toga, voda koja teče kroz cevovod zagreva se u farmi. Ovo dovodi do nastanka okruženja koje je idealno za razvoj mikroorganizama. Konstrukcija vodovodnih instalacija je takođe čest uzrok nastanka poteškoća. Kada se za instalaciju koriste PVC cevi niske gustine, postoji velika verovatnoća da će doći do razvoja biofilma. Upotreba drugih tipova cevi je takođe nedovoljno dobra. Pored navedenog, na mnogim farmama često viđamo preduge cevovode sa nepotrebnim krivinama, slepim završecima i zatvorenim cevima. Svaka krivina i svaka zatvorena cev predstavljaju rizik od stajaće vode koja dovodi do stvaranja naslaga materijala, čime počinje formiranje biofilma.  Pogrešno se pretpostavlja da u farmu ulazi visokokvalitetna voda. Analiza uzorka koji je uzet na ulaznoj tački instalacije ne daje nikakve relevantne informacije o kvalitetu vode za piće koja stiže do životinja. Counotte: “IKB-Kip trenutno predviđa i ove situacije. To je zbog toga što više nije dovoljno uzeti uzorke na ulaznoj tački instalacija za vodu za piće. Danas je neophodno da sertifikovana agencija za uzorkovanje uzme uzorak u samoj farmi, a poželjno je da to bude na izlaznoj tački instalacije, u krajnjoj tački za piće. Uzgajivač pilića mora dostaviti uzorak za bakteriološku analizu. Od sada, bakteriološka analiza mora da uključuje analizu kvasaca i plesni. Pored toga, prema IKB-u, uzorak za hemijsku analizu se mora uzimati svake godine u objektu za tov pilića.” Služba za zdravlje životinja (GD) u Holandiji preporučuje da se ovo proširi na četiri puta godišnje, kako bi se problemi identifikovali u ranoj fazi. Uzorci se moraju uzimati dok je jato prisutno. Tabela 1 prikazuje parametre i standard. Na primer, 2012. godine, 22,4 procenata vode za piće je bilo manje adekvatno za živinu, a 12,1 procenata je bilo potpuno neadekvatno.

Tabela 1 Standardni hemijski i bakteriološki parametri za vodu za piće za živinu
* CFU = jedinice koje formiraju kolonije

Tempirana bomba

Postoje uzgajivači pilića čiji ozbiljno zagađeni cevovodi predstavljaju tempiranu bombu na farmi. Oni bi mogli iznenada da se suoče sa lošim učinkom rasta, neefikasnim vakcinacijama ili formiranjem rezidua. Counotte preporučuje upotrebu jednostavnog testa kako bi se utvrdilo da li je voda za piće i dalje dobra. “Na ulaznim i izlaznim tačkama instalacije, uzmite malo vode i sipajte je u staklenu teglu. Radi poređenja, sipajte nešto vode u teglu i u kuhinji. Protresite tegle i ostavite ih da stoje 30 minuta. Nakon toga, pažljivo proverite vodu u dobro osvetljenom okruženju naspram bele pozadine. Obratite pažnju na miris, boju, bistrinu i talog. Voda ne sme emitovati nikakve mirise i ne sme sadržati nikakve zagađivače.” Istraživanja koja je sprovela Služba za zdravlje životinja pokazuju da, ukoliko uzorak ne emituje nikakav miris i ukoliko je proziran, može se pretpostaviti da je voda adekvatna. Ukoliko niste sigurni u kvalitet vode, pozovite Službu za zdravlje životinja da izvrši analizu. Dobro vreme za analizu je deseti dan u svakom ciklusu tova brojlera. U tom trenutku, postoji period visokih temperatura i mali protok u cevima

Čišćenje

Zagađeni cevovodi se mogu očistiti. To se radi u tri koraka:
1. Koristite kiselinu za uklanjanje metala iz cevovoda; poželjno je koristiti limunsku kiselinu u 1-2 procentnom rastvoru
2. Razlaganje biofilma je teško. Ovo zahteva visoku dozu hidrogen peroksida (100 do 300 ppm po litru).
3. Dezinfikujte cevovod sa dozvoljenim sredstvom za dezinfekciju.

Kada je cevovod očišćen, možete održavati čistoću primenom sredstva za dezinfekciju na vodu za piće. Kada su životinje u farmi, agensi moraju imati dozvolu za upotreba. Međutim, veoma je važno da se koristi adekvatna procedura za čišćenje cevi. Uklanjanje biolfilma je posebno teško, te se moraju koristiti adekvatni agensi i metode. Sama dezinfekcija nije dovoljna.

De Heus preporuka

» Čistite i dezinfikujte vodu za piće kad god je prostor prazan;
» Proveravajte kvalitet vode desetog dana svakog ciklusa tova brojlera;
» U slučaju sumnje, neka Služba za zdravlje životinja analizira uzorke;
» U slučaju zagađenja, temeljno očistite cevi;
» Koristite dozvoljeno sredstvo za dezinfekciju vode za piće da biste sprečili probleme;
» Ne kombinujte različita sredstva za dezinfekciju.

IKB označava Integrale Ketenbeheersing ili Integralno lančano upravljanje. IKB Kip je dobrovoljni lanac sistema kvaliteta za sve veze u sektoru žiivine, celokupan lanac. Sadržaji IKB Kip šeme za sertifikaciju su utvrđeni putem konsultacija sa predstavnicima sektora, društvenim organizacijama i kupcima. Lica koja odaberu da učestvuju moraju da prate pravila. Ovo ima prednosti, jer svi učesnici garantuju da će činiti ono na šta su se obavezali. Na ovaj način odgovaramo na zahteve kupaca i društva.