Jedinstvena De Heus tehnologija sinhronizacije u ishrani preživara

Na tom polju, nauka kojom se mi u De Heus-u bavimo je veoma napredovala, pa se umesto uzimanja laboratorijskih uzoraka fecesa i njihovo proučavanje koje traje danima, već nekoliko decenija unazad koriste buražne fistulacije, a nakon pritiska javnosti da je drugopomenuti način nehuman, od nedavno  se koriste i mikročipovi koji se aplikuju u vidu buražnih bolusa i koji očitavaju rezultate  varenja - trenutno. Sve ove metode rade se sa jednim istim ciljem a to je da se shvati šta je to što je potrebno da se bakterije buraga optimalno nahrane, kako bi se u proizvodnji dobili maksimalni rezultati ali i sačuvalo zdravlje i dugovečnost životinje koju odgajamo.

Kako se preživari hrane sopstvenim bakterijama koje su proizveli u buragu, konzumirajući hranu koju smo im mi servirali, onda je veoma bitno znati na koji način se preživari moraju hraniti, kako bi se sklop tih bakterija optimizovao i kako bi se njihovo varenje što efikasnije obavljalo. Optimalan odnos koncentrovane i kabaste stočne hrane trebao bi iznositi 50:50%.  

Pored SOEB- razgradivog buražnog proteina, koji služi da bi hranio i razmnožavao buražne bakterije a koje su ustvari buražni mikrobijalni protein, mora se voditi računa i o SDVE- protein nerazgradiv u buragu ili takozvani bajpas protein.

Dakle, SOEB nam služi da nahrani i razmnoži buražne bakterije (koje su i same po sastavu SDVE) a SDVE nam služi da zajedno sa tim bakterijama odlazi netaknut u creva na dalje varenje. 

Mikrobijalni protein, je protein najvišeg kvaliteta koji je dostupan životinji, i cilj nam je da ga proizvedemo u što višoj koncentraciji jer ćemo samo na taj način pojeftiniti proizvodnju. Odabirom posebnih kategorija kabaste i koncentrovane hrane, dovodimo do optimalnog nivoa proizvodnje ovih bakterija u buragu, na taj način, što koristimo poznate parametre nutritivnih vrednosti hrane koju dajemo životinji i njenih stvarnih potreba u određenim fazama proizvodnje.

Stoga nam je vrlo bitno da znamo nekoliko stvari, i probaćemo vrlo jednostavno da razjasnimo:

• Burag predstavlja skladište (posudu od 250 litara) u kom žive i razmnožavaju se bakterije kojima se životinja hrani. Sve što životinja pojede u toku dana, ona pretvara u te bakterije jer one predstavljaju preko 85% hrane za tu životinju.
• Buražne bakterije žive i razmnožavaju se na određenoj pH vrednosti i kod odrasle životinje njih ima oko 35 kilograma
• Svaka nagla promena pH vrednosti u buragu dovodi do toga da se one ne razmnožavaju u željenoj količini ili vrlo brzo odumiru te nam ne mogu koristiti jer se ne kreću dalje ka crevima na varenje, već bivaju istisnute kroz trakt nesvarene sa ostalim fecesom. Stoga je veoma bitno održavati pH vrednost buraga u optimalnim vrednostima.
• Konzervisana kabasta stočna hrana i koncetrovana stočna hrana su Ph kiselog karaktera, te automatski deluju negativno na razvoj buražnih bakterija
• Suva kabasta stočna hrana dovodi do bržeg uspostavljanja pH optimalne sredine, jer je praćena velikim količinama pljuvačke koju živoinja proizvede
• Puferima se veoma lako može kontrolisati Ph vrednost u buragu

U nedostatku SOEB I SDVE  životinja je primorana da počne da topi svoje sopstvene depoe masti kako bi nadoknadila nedostatak iz hrane koju konzumira, te se javlja gubitak kondicije u početku a odmah i nakon toga teški zdravstveni poremećaji (mlečna groznica, hipokalcemija, reproduktivna disfunkcionalnost, letalan ishod). Prvi znaci deficita su dosta suvlja balega, slabi produktivni rezultati, veoma slabo ispoljen polni žar, česta povađanja i gubitak na kondiciji. Kod sveže oteljenih grla, ti znaci su dosta alarmantniji. 

Ovo su samo neki od primera i parametara šta se dešava kada imamo deficit SOEB I SDVE, međutim neretko se u praksi može sresti da tehnolozi pristupaju i suficitarnom načinu ishrane proteinima razgradivim u buragu, kako bi izazvali što višu produkciju,  te se za razliku od navedenih primera vrlo često dešava da imamo pojavu zdravstvenih problema vezanih za suficit.

Ona se najčešće takođe ogleda u teškim zdravstvenim poremećajima vezanim za nastanak acidoze buraga, tovne kondicije, reproduktivnu disfunkcionalnost, teške oblike laminitisa. Prvi primetni znaci su oticanje kičičnih zglobova, nastanak “proteinskih” naočara, i veoma retka vodenasta balega.   

Pored potreba za SOEB I SDVE moramo znati da je za njihovu aktivaciju potreban i izvor energije. Najrasprostranjeniji izvori energije u ishrani preživara jesu svakako skrobovi I šećeri. Oni u većini slučajeva vode poreklo od žitarica koje koristimo u ishrani , međutim neretko je da se mogu  koristiti i iz drugih alternantivnih izvora. Bez prisustva izvora energije, mikrobijalni  proteini se ne mogu niti aktivirati niti stvarati a ni variti.

Naravno, pored proteolitičkih bakterija u buragu postoje i celulitičke bakterije. Njihov zadatak je da razgrađuju celulozu i one su prisutne u količini od 20% u odnosu na ukupne bakterije. Pored toga što imaju uticaj na održavanje puferske ravnoteže buraga, one su glavni krivac za sadržaj mlečne masti u mleku.

Balansiranje svih nutritivnih materija ranije se svodilo na korelaciju između proteina i energije, te su se koristile proste matematičke formule kojima se vršilo balansiranje. Poenta je oduvek bila da se određena količina SOEB I SDVE denaturišu određenom količinom šećera i skroba. Taj stari način obračuna je rezultirao veoma dobrim proizvodnim karakteristikama ali sa veoma velikim zdravstvenim posledicama.

Kako je tehnologija ishrane napredovala, došlo se do saznanja da se proteini, skrobovi i šećeri  dele na :

Razgradive do 3 časa, razgradive od 3 do 8 časova i razgradive nakon 8 časova, te je veoma bitno razvrstati ih i dovesti u harmoničan odnos kako bi denaturisali jedni druge bez ikakvih posledica na zdravstveno stanje životinje, jer ukoliko se to vrši paušalno (što je u preko 70% slučajeva ), vremenom će sigurno doći do pojave zdravstvenih problema kod hranjenih životinja. Softveri koji su se stvarali u prethodnom periodu, bili su proizvod statističkih proseka I matematičkih formula , bez realne slike koja je na terenu. To znači da je program koji se koristi u ishrani, prepoznavao sve životinje u stadu kao potpuno iste, te im je na osnovu tih potreba i serviran obrok. Neretko se dešavalo da preko 20% grla u stadu uopšte ne pripada zadatoj kategoriji, te su takve životinje u samom startu bile osuđene na propast. Prvi najprostiji primer je kada u stadu imate dve rase SIM I HF, a hranite ih istim obrocima. Jedna od te dve životinje je osuđena na patnju u svakom pogledu.  

Današnje tehnologije i naša saznanja koja mi u De Heus-u koristimo u ishrani, preferiraju uvođenje dosta drugih parametara kako bi se obrok za životinje koji predlažemo doveo do savršenstva. Pritom, prilikom predstavljanja predloga ishrane obraćamo pažnju na nekoliko grupa parametara:

• Smeštajni objekat (njegova visina, kubikaža, vlažnost, temperatura i svetlost)
• Rasni sastav i proizvodni parametri (rasa životinja, telesna masa, uzrast, laktacija po redu, trenutna proizvodnja, hemijski sastav mleka)
• Kvalitet kabaste stočne hrane (ocena suve materije, sadržaj proteina, sadržaj skroba, sadržaj vlakana, sadržaj drugih nespecifičnih primesa)
• Ocena ispunjenosti buraga
• Ocena balege
• Ocena zdravstvenog stanja papaka
• Ocena ukupnog zdravstvenog stanja stada
• Ocena trenutnog obroka na hranidbenom stolu
• Dostupnost pitke vode
• Higijena objekta
• Higijena životinje

Svi nabrojani parametri, daju nam jasnu sliku o tome kako se prema grlima postupa, gde su napravljeni propusti i šta je uzrok, te shodno tome unosimo parametre u naš program ishrane “Feed Expert” i dajemo praktične  predloge u tehnološkom smislu.

Time, mi u pojedinim proizvodnim fazama, tačno pratimo potrebe grupe životinja, imamo pred sobom trenutnu sliku , i tačno  znamo da odredimo, koje su to sirovine potrebne u obroku da bi se iz nje izvukao maksimum bez ikakvih zdravstvenih posledica. Cilj nam je zdrava, dugovečna životinja, sa što višom proizvodnjom koja će svake godine na svet doneti zdravo tele.

Cilj nam je zdrava, dugovečna životinja, sa što višom proizvodnjom koja će svake godine na svet doneti zdravo tele

To znači da prilikom sastavljanja obroka moramo uklopiti sve navedene parametre i optimalne količine svih nutritivnih činilaca obroka, kako bi se na što efikasniji način  izvršila njihova  denaturacija i kako bi u potpunosti jedni druge anulirali. Taj proces optimizacije u “FeedExpert-u” nazvan je SFOS a predstavlja sinhronizaciju fermentacije organskih supstituenata i trenutno je jedinstven na svetskom tržištu. Ovaj program razvija se već decnijama u našim laboratorijama širom sveta i svakodnevno se usavršava.

Procesom SFOS-a uspeli smo da u potpunosti optimizujemo ishranu, smanjimo utroške proteina i energije koji potiču iz suve materije koncentrovanih hraniva i rentabilnije iskoristimo kabastu stočnu hranu.  Sada, kada su nam realno poznati svi navedeni  parametri hrane koju koristimo u ishrani , mi sa sigurnošću možemo dati preporuku za optimizaciju obroka, preporučiti ono što je realno potrebno, uzimajući sve fiziološke i ekonomske aspekte proizvodnje i želje proizvođača. Na osnovu zahteva proizvođača, u svakom trenutku možemo ponuditi najoptimalnije rešenje.  

Takođe, naša tehnologija  ishrane se  bazira na kvalitetu kabaste stočne hrane, te je i naš portfolio proizvoda namenjen ishrani preživara, specijalno razvijan u odnosu na potrebe tržišta, tj. na osnovu onoga što su farmeri napravili u svom dvorištu. Zadatak naših stručnjaka i naša misija se ogledaju u edukaciji farmera da svoj deo posla (a to je spremanje kabaste stočne hrane) urade što korektnije, kako bi utrošak te hrane u obroku životinja zauzeo više od 50% i time se proizvodni troškovi sveli na što optimalniji nivo.  

Shodno svemu iznetom, neminovno je da za to imamo i jedinstveni odgovarajući alat, te su uspeh i zadovoljstvo farmera  neizostavna karika u lancu širenja De Heus-ovih zadovoljnih saradnika širom sveta.